izgubitijuliju

  Slusam pre neki dan jedno zensko bice kako prosipa hvalospeve o svom novom partneru, sve je kako ona kaze,hoce,pomisli...samo je nervira kako covek zeva... Razmisljam dal da skocim i kazem da ide kod psihijatra, ostari sama i zeva do mile volje? Ništa joj nisam rekla, ostala sam nema na ovu budalaštinu. Samo sam u svojoj glavi potvrdila da postoje ljudi koji se kasno prestroje, prikoce ili ogreznu (kao kada nalivate turšiju da se ukiseli) u svom sebičluku, ukisele se u samoljublju najlepši, najpametniji.. Mislila sam da oni ne postoje, da ljudi kada ostanu sami nije im se sreća osmehnula. Ali ne, nisu je videli od podignutog nosa. Nikada neće naučiti šta je zajednički život: kompromis, dogovor, tolerancija. Ako je zajednički život baziran samo na telesnim zadovoljstvima, a kada njih zadovoljimo zagledamo to biće kao izumrlog reptila, onda tu ništa ne štima.

  Spustite noseve dragi ljudi. Ljudi zevaju, spavaju, vuku papuče, ponašaju se kako su navikli a vi ako ste voljni prihvatite ih ne trazite iglu u plastu sena. Vaše poimanje ljubavi postoji samo u Diznilendu, a ovaj život koji živimo možda nekad zaliči na Diznilend, ali nije. Probudite se.

Insta @izgubitijuliju